Broj 33
Ovdje možete preuzeti broj 33 časopisa Sveske za javno pravo
Akcionim planom za Poglavlje 23 u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji predviđena je promena Ustava u sferi pravosuđa do kraja 2017. godine. Taj rok je uveliko premašen, a izvesno je da taj cilj neće biti ispunjen do kraja 2018. godine. Proces ustavnih promena se marginalizuje, a značaj ustavne reforme pravosuđa se minimalizuje. Čini se da Ministarstvo pravde namerno odugovlači i opstruira proces ustavne reforme. U septembru 2018. godine je ponuđena treća verzija ustavnih amandmana, pri čemu je i dalje ostavljena mogućnost za njihovo korigovanje nakon sprovedene javne rasprave. Fondacija Centar za javno pravo prati dosadašnji proces ustavnih promena u Srbiji, a prethodne verzije amandmana su analizirali eminentni autori.
Prvi utisak je da ne postoji razvijena pravna svest o tome šta predstavlja ustavnu materiju, odnosno šta bi trebalo da bude uređeno ustavom. Ustavna materija se nepotrebno širi, zahvata se i ono što je po svojoj prirodi zakonska materija. Ustav se pretvara u pravnu svaštaru. Treba naći pravu meru pri određivanju opsega ustavne materije, što je uostalom i prvi korak koji treba da doprinese razvijanju ustavne kulture.
Treća verzija ustavnih amandmana, premda predstavnici Ministarstva pravde tvrde da je njihova sadržina usklađena sa stavovima Venecijanske komisije, takođe obiluje ozbiljnim slabostima, a glavni nedostaci iz prethodnih verzija nisu otklonjeni. Ministarstvo pravde sve vreme nastoji da predvidi suptilne mehanizme za politizaciju pravosuđa. To se prvenstveno čini posredstvom predviđenog načina izbora i sastava Visokog saveta sudstva (VSS) i konstitucionalizovanjem posebne institucije za obuku u pravosuđu.
Za izbor članova VSS-a predviđa se neobično rešenje. Narodna skupština bira pet članova VSS-a glasovima tri petine svih narodnih poslanika (preostalih pet članova su sudije). Ukoliko se tako ne izaberu svi članovi VSS-a, preostale članove bira posebna komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije, Vrhovni javni tužilac Srbije i Zaštitnik građana, većinom glasova. Ova komisija je već prozvana “Frankenštajn-telom” i izvesno je da će većinu u njemu činiti lica koja su na političkoj liniji parlamentarne većine. Na taj način, potpuno se obesmišljava postojanje većine od tri petine, čije formiranje podrazumeva negovanje duha kompromisa između pozicije i opozicije, radi izbora nespornih kandidata, prihvatljivih za obe strane.
Istrajava se na rešenju da lice koje se prvi put bira za sudiju može biti izabrano samo ako je završilo obuku u Pravosudnoj akademiji. Ukoliko se ova institucija postavi kao preduslov za izbor na sudijsku funkciju, to bi značilo da ona vrši prethodnu selekciju kandidata i da VSS praktično pred sobom ima već isfiltrirane kandidate. Kontrolisanjem broja kandidata koji se upišu u ovu instituciju, kao i selektiranjem prijavljenih kandidata, izborna funkcija VSS-a se u potpunosti obesmišljava. Posebna institucija za obuku u pravosuđu ne treba da bude konstitucionalizovana, jer uređivanje uslova za izbor sudija spada u zakonsku materiju. Međutim, ukoliko se ovakva institucija predvidi ustavom, postavlja se pitanje kako obezbediti njenu nezavisnost, imajući u vidu da se njoj dodeljuje značajan zadatak prethodne selekcije kandidata za obavljanje sudijske funkcije. Posebna obuka u Pravosudnoj akademiji ne treba da bude i jedini način za ulazak u pravosuđe, jer treba sačuvati prohodnost i za one pravnike koji su svoje iskustvo i stručnost sticali u okviru nekih drugih pravničkih poslova.
Sve dok u proces izrade ustavnih amandmana ne budu uključena ustavnopravna nauka i struka, izvesno je da će birokratskim koncipiranjem institucionalnih rešenja izvršna vlast nastojati da predvidi mehanizme upliva u pravosuđe.
